Епископ

Његово Преосвештенство епископ бањалучки Господин Јефрем

Његово Преосвештенство епископ бањалучки Господин Јефрем, епархијски архијереј Српске православне епархије бањалучке, рођен је 15. априла 1944. године у селу Буснови код Приједора. Првих шест разреда основне школе је завршио у мјесту рођења, а VII и VIII у Санском Мосту, гдје је потом похађао и гимназију. Опредјељује се за монашки живот, и половином 1964. године одлази у манастир Рача (Епархија жичка). Замонашен у манастиру Липље (Епархија бањалучка) 9. јула 1967, одакле, исте године, бива упућен у богословију Света Три Јерарха при манастиру Крка. Већ на почетку наредне, 1968. године, епископ бањалучки Андреј рукоположио га је у Саборном храму Свете Тројице у Бања Луци у чин јерођакона, а 14. јуна 1970, у чин јеромонаха.

По завршеној богословији 1971. године, упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју, као и претходно богословију, завршава са одличним успјехом, са звањем кандидата богословља за дипломски рад "Учење Светог Василија Великог о монаштву", који је оцјењен одличном оцјеном и препоручен за штампање. Звањем синђела одликован је 1975. године. Исте године одлази у свезу клира Епархије далматинске, гдје је прибројан братству манастира Крка. Одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве, од 2. септембра 1975. године, постављен је за суплента Богословије. Упоредо са обављањем ове дужности, обављао је и дужност васпитача, а у манастиру је имао послушање в.д. пароха манастирске парохије у Кистању.Из тихог пристаништа древне крчке обитељи, изабран је 1. јуна 1978. године за викарног епископа моравичког. Хиротонисан је 17. септембра 1978. године у Саборном храму у Београду, а хиротонију је обавио патријарх српски Герман, са епископима - жичким Стефаном и далматинским Николајем.

Након двије године, 19. маја 1980. године је изабран за епископа бањалучког, а чин устоличења, у Саборном храму Свете Тројице у Бања Луци, 1. јуна 1980. године је обавио епископ Андреј, као изасланик светог архијерејског Синода. У Епархији бањалучкој владика Јефрем затиче тешко стање. Велики број, у Другом свјетском рату, порушених цркава и цркевених објеката још увијек се налазио у рушевинама, а оно што је остало непорушено, било је дотрајало и зрело за генералну обнову. Свјестан тешкоћа, али и свих предстојећих обавеза, владика Јефрем се дао на посао тихе, постепене и темељите обнове богоповјерене му Епархије, вјерујући да ће му Онај који га је на ово дјело призвао, дати мудрости и снаге да га и обави. Владика Јефрем је својим неуморним трудом и прегалаштвом, утемељеним на беспријекорној оданости и посвећености својој Епархији, успио је да учини једном од најуређенијих епархија Српске православне цркве. Нимало не запостављајући духовну страну обнове Епархије, већ темељито припемајући свештенички кадар који ће бити способан да на достојан начин свједочи Господа Исуса Христа и одговори бројним изазовима времена у којем живимо, владика Јефрем је био први архијереј наше, Српске православне цркве, који је свим својим свештеничким кандидатима рукоположење у чин свештеника условио факултетском дипломом, односно претходним завршавањен Богословског факултета, премда је био далеко од тога да сматра да добри свештеници могу бити једино они са факултетским образовањем. Исто тако, свјестан огромног и далекосежног значаја који настава вјеронаука, у оквиру образовног система Републике Српске, има на плану препорода српског народа, све вријеме се залагао за њено унапређење, а вјероучитељима указивао на приоритет овог предмета и упућивао их на крајње одговоран и савјестан приступ своме послу.